Ljudi koji izvrše samoubistvo ne žele zaista da umru, samo žele da bol prestane

„Ona je bila lepa, on je bio pametan, ona je bila talentovana, on je bio sportski stručnjak.“ Ali, ništa od ovoga ne može da spreči njihov um da se ne oseća dobro. Depresija je kao rak uma i može da vas ubije.

Ovo je ekstremno osetljiva tema, ali je i tema o kojoj mora da se govori javno.

Jedna od 5 osoba bori se sa mentalnim problemima, a to znači da ma u koju prostoriju da uđete i pogledate oko sebe verujući da ste jedini sa problemima, sigurno postoji još neko ko prolazi kroz isto.

Za nekoga ko nikada nije imao suicidne misli, pomisao da neko želi da umre izgleda suludo. Sunce sija, uvek postoji novi dan, postoji ljubav, ukusna hrana. Misao o umiranju je daleko. Nešto ostavljeno za budućnost, nešto za šta će samo vreme pokazati kada treba da se desi.

Ali, oni koji se bore sa mentalnim bolestima, poput demona depresije, mogu se suočiti sa idejom da posegnu za svojim životom.  

Da razjasnimo, kao što rak može da uništi kosti, tako i depresija može da vas ubije. Ona sama je kao rak uma.

Pomislite na svoj mozak samo na trenutak. On izvršava niz funkcija da biste mogli da osetite normalne emocije. On čini da želite da se socijalizujete sa ljudima, da radite, da osetite sunčan dan, da osetite olakšanje, da želite da grlite i da osetite toplinu poljubaca celim svojim telom.

Ali, depresivan um ne oseća ništa od ovoga. On je konstantno u stanju izolacije i ne funkcioniše normalno. Više nemate želju za zadovoljstvom. Jednostavne stvari vam izgledaju kao obaveza i samo vam krevet izgleda kao bezbedno mesto. Stalno spavate, samo da barem na kratko pobegnete od svega.

Kada pomislimo na to da je neko suicidan, plaši nas da govorimo o tome, ne možemo to da progutamo i sve guramo pod tepih. I kada se to desi, ostajemo zbunjeni i pitamo se šta je bilo toliko loše za tu osobu, pa da sebi oduzme život.

„Ona je bila lepa, on je bio pametan, ona je bila talentovana, on je bio sportski stručnjak.“

Ali, ništa od ovoga ne može da spreči njihov um da se ne oseća dobro.

Nije važno kako izgledamo spolja. Mozak je blagoslov, ali istovremeno može da bude loša stvar kada je reč o mentalnom zdravlju. Suicidni ljudi ne žele zaista da umru, ali to vide kao jedinu opciju da stave tačku na bol koju osećaju.

Osećaju se kao da su zarobljeni, kao da se guše i ne vide izlaz. Svaki dan se bore sa mentalnom agonijom. Osećaju kao da je smrt jedini izlaz, ali istovremeno očajno žele da se izbore i da se drže za nadu.

U ljudskoj prirodi je da želi da opstane i da živi, ali mentalne bolesti vas mogu dovesti do tačke u kojoj vam izgleda da ste sasvim izolovani.

Mentalna bolest je bitka sa umom, bitka koju, na žalost, mnogi iskuse. Ali, smrt je apsolutno poslednje sredstvo za nekoga ko ima suicidne misli. Na to se odlučuju tek kada su istrošili sve svoje napore i kada ništa što su probali ne daje rezultate. Osećaju kao da su u njihovom umu zidovi iza kojih su duboko zarobljeni i iz kojih nema izlaza.

Najvažnije, suicidni ljudi ne žele da umru. Očajno žele da žive, ali ne mogu da nađu načina da to i učine. Osećaju da su potrošili sve opcije i da je bolest sa kojom se bore mnogo veća od njih.

Nastavlja se na sledećoj strani...