Dеca sa posebnim potrebama samo žele ljubav, zašto ste puni predrasuda?

Маli, dragi, isti kao mi. Deca koja žele bezbrižno detinjstvo. Deca sa posebnim potrebama, prema kojima gajimo predrasude u društvu i „gnušamo“ ih se. A zašto? Zato što žele više ljubavi i pažnje? Zašto?

deca-sa-posebnim-potrebama-samo-zele-ljubav-zasto-ste-puni-predrasuda.jpg

Pitanje koje nas tera da zaista dobro razmislimo. I oni su deca, deca koja vole da se igraju, niti ona niti njihovi roditelji ne žele da budu takvi. Ali, svet je mesto za ljude različitih rasa, religija, kultura i tradicija, mesto za život različite dece, male, velike, srećne i tužne, ali smo svi isti. Niko ne želi da bude drugačiji od ostalih, svako želi da ima zdravo dete.

Položaj onima kojima je najteže – roditeljima, je užasan. Raduju se što će dobiti dete, isto kao i svi, zdravo i pravo kako se kaže u narodu, da trčkara kao i sva druga deca, da govori kao i sva druga deca. Niko i ne pomišlja da će to dete možda biti dete sa posebnim poptrebama. Nosiš ga devet meseci, paziš na njega, voliš ga i ne pomišljaš da će tvoje dete biti takvo, da tvoje telo nosi dete sa posebnim poterbama.

Nakon dugih devet meseci koje provedete zajedno, a još se niste upoznali, rađa se, gledaš ga i shvataš koliko je nevino i malo. Počinje da raste i primećuješ da se nekako razlikuje od drugih, želi da bude po njegovom, stalno ponavlja iste stvari i tako više puta.

Vodiš ga kod lekara, saopštavaju ti vest, vest koja ti ruši ceo svet. Ali, na kraju shvatiš da i nije baš tako, svet nije srušen. Shvataš da si ti sa posebnim potrebama jer ga ne voliš a ono stalno dolazi da te zagrli. Želi da mu podariš ljubav i sve što želi je pažnja.

Shvataš da niko neće hteti da se igra sa njim čak ni dete tvoje prijateljice. A zašto? Zato što nije isto kao ono, naravno. Eto, to ne treba da bude tako, zašto da mu niko ne obrati pažnju i zašto da svaki drugi pojedinac u društvu beži od njega? Zato što nije isto, zaista nije isto. Ono je nevino, milo i samo želi ljubav.

Znam da i vi želite da bude zdravo i pravo, nebitno da li je dečko ili devojčica. Ali, možda u svetu mora da ima i takve dece, dece koja zaista nas obične ljude čine da budemo sa posebnim potrebama.

Na kraju shavtam da nisu ona, već smo mi sa posebnim potrebama. Niti se često grlimo, niti volimo, stalno je prisutna mržnja između nas, greh je i tuga da imamo ovakve predrasude kada pogledamo svoj lik u ogledalu, a da se ne zapitamo šta smo mi, a šta oni? Na kraju shvatamo da smo SVI MI ISTI!

A. M. | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com

Možda vas zanima:

Živote, samo sam želela da budem dobra majka, zašto mi nisi dozvolio? Danas je 240. dan, očekujem da tvoje malene noge pomere moj veliki stomak. Da...
Ljudi koji izvrše samoubistvo ne žele zaista da umru, samo žele da bol prestane „Ona je bila lepa, on je bio pametan, ona je bila talentovana, on je bio sportsk...