Autom do vrtića za 5 minuta, peške za 40 minuta: „Mama, pada kiša, a zašto pada kiša? Zašto je lišće žuto?“

Od ponedeljka do petka - svako jutro ista priča: Muž i ja ustajemo, pijemo kafu, pripremamo dečije torbe, budimo ih — umivamo ih, oblačimo ih i počinje avantura do vrtića ispunjena kvizom znanja.

Autom ovo putovanje uvek traje 5 minuta, ostavljamo ih i nastavljamo sa svojim obavezama. Ako krenemo peške, ovo putovanje može da se oduži i na 45 minuta.

Naša mala deca su tu da nas podsete šta znači biti dete, da ne znamo ništa o svetu oko sebe i da smo žedni znanja.

Kao što se smenjuju godišnja doba, tako se smenjuju i pitanja.

„Mama danas je veoma toplo. Zašto je toplo?“

„Mama, vidi pticu... Koja je ovo ptica?“

„Mama, vidi kamion, auto, džip, motor...“

„Mama, danas pada kiša. A zašto pada kiša?“

„Mama, a zašto lišće žuti?“

„Šta je jesen?“

„Mama, vidi blatnjave bare.“

„Mama, imam kišobran. Zašto da ne otvaram kišobran sada?“

„Mama, vidi frizure...“

„Mama, vidi prodavnicu...“

„Mama, igračke — želim igračke“.

Tako svaki jutarnji odlazak do vrtića može da se pretvori u pravo putovanje. Moja deca imaju milion pitanja o svakoj sitnici koju primete na ulici, a ja i moj muž smo ti koji moraju imati strpljenja i dati im odgovor.

Ponekad odugovlačenje počinju čak i pre nego što izađemo iz kuće. Sin je jutros, na primer, uspeo da šmugne kroz ulazna vrata i da radosno skoči u baru koja je bila u dvorištu.

„Mama, pada kiša... Mama, kiša... Mama...“

Jutros nismo bili spremni za avanturu, odlučili smo da ćemo izabrati kraći put i otići autom, ali smo ipak izgubili 10 minuta na presvlačenje.

Ali, to su slatke muke! Ne možete da zamerite deci jer su deca. Ne možete se ljutiti jer oni još uvek znaju kako da se raduju sitnim stvarima u životu. Setite se samo na trenutak koliko je bilo zabavno kada ste bili deca...

Setite se osećaja koliko je bilo zabavno šuštanje lišća ispod čizama, skakanje u blatnjave bare, radosti kada sami otvorite i zatvorite kišobran, radosti kada vam mama ili tata objašnjavaju svaku sitnicu oko vas i obrate pažnju na vas. Koliko vam se činilo da su mudri i da znaju sve.

Ponekad je teško, pogotovo kada smo u žurbi i kada nemamo vremena, ali kada smo u mogućnosti, uvek izaberemo dugo putovanje od 40 minuta umesto brze petominutne vožnje autom.

Zašto!?

Zato što pre nego što počnu sve obaveze u toku dana i sve dužnosti za „odrasle“, u tih 40 minuta i ja imam priliku da ponovo budem dete. Da vidim svet očima 4-godišnjeg deteta.

Moja deca su uvek tu da me podsećaju da sam ja, bez obzira koliko je težak dan, bez obzira koliko mi je udaraca život naneo, za nekoga sve na svetu i da me bezuslovno voli baš onakvu kakva jesam.

Sadržaj i stavovi izraženi u autorskim tekstovima i kolumnama predstavljaju lične stavove autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije portala CRNOBELO.com

©CRNOBELO.com Zabranjeno preuzimanje i kopiranje. Krađa autorskih tekstova kažnjiva je zakonom.

B. S. B. | CRNOBELO.rs / Foto: depositphotos