Žene, majke, kraljice – nađite vremena da idete u „lov“

„Idem u lov. Ovo je moja slika kako „lovim“ večeras. Ne, nema puške. Ni životinja.

Ali, uveravam vas da sam u lovu. Da bolje objasnim...

Kada sam pre 9 godina upoznala svog supruga, rekao mi je da je lovac. I da devojke sa kojima je bio u prošlosti nisu imale problem sa vremenom koje je provodio u lovu, da znam unapred, da se ne desi da ja budem prva.

Objasnila sam mu da ja ne kuvam i nikada ne želim da kuvam. Ali, to je sasvim druga priča.

Od tada, ja i Adam smo se venčali, diplomirali pravo i imamo troje predivne dece.

Neću da lažem, smetalo mi je Adamovo odsustvo za vreme sezone lova, posebno od kada smo postali roditelji. Bilo je zaista teško biti sama za vreme sezone lova na jelene, patke i ćurke. Trebalo nam je gotovo 3 godine da se prilagodimo.

Poslednje dve godine je bolje. Naučili smo da napravimo kompromis.

Ono što mi je zaista pomoglo jeste to što sam i ja počela da idem u „lov“. Ne sa Adamom. I ne da stvarno lovim.

Ali, vikendom, kada se on vrati kući, na mene je red da lovim.

Šta kod nas to znači: odem u spavaću sobu i na miru čitam knjigu ili gledam televiziju. Idem na večeru sa drugaricama. Izlazim u šetnju sa jednim od naša tri deteta.

Ponekad sam premorena u toku nedelje. Tih dana, kada dođem kući, Adam je zadužen za večeru. Najčešće ja perem sudove, a smenjujemo se u uspavljivanju dece.

Ali, imam potpunu podršku da ne radim ništa u kući onih dana kada zaista imam potrebu da se odmorim od svih. Samo kažem „idem u lov“, a Adam se osmehne i klimne glavom.

Večeras ću uživati u toploj kupki, čitaću knjigu i leći ću ranije. Bez ikakvih dodatnih pitanja. On zna da mi je ovo zaista potrebno, inače to ne bih ni tražila.

On će oprati sudove. On će okupati decu. On će im pročitati priču pred spavanje.

Mislim da su majke veoma često preopterećene brigom o deci i mužu, kući, i nikada nemaju vremena za svoje hobije ili da malo budu „same sa sobom“.

Žene, majke, kraljice, nađite vremena da idete u „lov“.

Izvor