„Naš Miloš spava sam u sobi od 3. meseca“, „Šta, vaše još uvek nije prohodalo?“ – zajedljivi komentari majki

Bez brige, prohodaće i moje dete. I, daj Bože, hodaće i trčaće celog života. Ali, ne znači da ako je tvoje prohodalo sa 11 meseci, mora i moje. Ne, ja ga neću gurati i terati ga da hoda na silu.

nas-milos-spava-sam-u-sobi-od-3-meseca-sta-vase-jos-uvek-nije-prohodalo-zajedljivi-komentari-majki.jpg

Kada mu dođe, prohodaće samo. I, hvala bogu, prohodalo je. Sa 14 meseci. Ne smatram da je to bilo kakav problem, niti neko takmičenje. Ortopedi kažu da deca treba da prohodaju do 3. godine.

Ali, majci u parku koju sam slučajno srela, bilo je važno da kaže da je njen sinčić počeo trči i pre nego što je napunio godinu, a čudno je što moje dete još uvek nije prohodalo.

„Stavi ga u dubak i odmah će prohodati.“ Ne, neću da ga stavim.

Ali, takva je većina majki. Zajedljive. Vole da komentarišu tamo gde im nije mesto. Vole da se dokazuju.

Ovo su samo neki od komentara koje ćete sigurno dobiti pre ili kasnije, ali ne dozvolite da vas zabrinu niti da vas iznerviraju ni na trenutak. Svako dete je drugačije i vi odlučujete kako ćete ga vaspitati.

„Znaš kako moje dete jede povrće? Davi se u brokoliju!“ Bravo! Izvini, ali moje nije oduševljeno brokolijem. Niti povrćem uopšte. Ni ne očekujem da bude. Deca se menjaju svaki dan. Ako danas voli da jede musaku, može se desiti da sutra ne želi ni da je pogleda. Ali, šta da se radi... Ne želim da se objašnjavam sa nekim poznatim, a ni sa nekim nepoznatim.

„Jao, koliko zuba ima vaše dete!“ – Da, ima, počeli su da mu niču kada je imao samo tri meseca. Genetika. Počeće da niču i vašem, bez brige.

„Još uvek ne ide u obdanište? Trebalo bi da ide, da se socijalizuje.“ – Ići će kada ja budem smatrala da je spremno da ide.

„Naš Miloš spava sam u sobi još od 3. meseca.“ – Pa, bre, da vaš Miloš možda ne menja i pelene sam sebi? 

„Au, još uvek ne koristite nošu? Naš Andrej sedi na noši još od 9. meseca." –  Izvinite, a kako vam Andrej govori da ima potrebu da obavi nuždu na noši?

„Jede čokoladu, je l`?", i gleda te dok prevrće očima. – Jede, da. I ješće sve što želi.

„Jao, još uvek ga dojiš. Ti si luda. Odvikni ga, dosta mu je 9 meseci.“ – Dojiću ga i do treće godine ako budem htela. Ne tražim savet od tebe.

„Naše još od 5. meseca spava po celu noć. Uopšte se ne budi.“ – Blago vama. Naše se budi na svaki sat i posle godinu dana.

„Jao, gde sa njim putujete avionom, samo maltretirate dete.“ – Vodićemo ga i na kraj sveta ako to želimo. Da li mi ti plaćaš i da li ti pakuješ moje dete?

Verujem da će biti još gore kada krene u školu. „Moje zna da čita još od 3. godine. Moje piše i latinicu i ćirilicu od 4. Engleski govori bolje nego srpski.“ - pretpostavljam da ova glupa trka nema kraja. 

Svi vole da trpaju nos tamo gde mu nije mesto. Svi vole da daju savete koje im niste tražili. Ono što vam preostaje je da ignorišete sve komentare koji nisu na mestu i da gledate svoja posla.

©CRNOBELO.rs Zabranjeno preuzimanje i kopiranje. Krađa autorskih tekstova kažnjiva je zakonom.

E. P. | CRNOBELO.rs / foto: depositphotos.com

Možda vas zanima:

Žene, majke, kraljice – nađite vremena da idete u „lov“ „Idem u lov. Ovo je moja slika kako „lovim“ večeras. Ne, nema puške. Ni životinj...
Sve ono zbog čega sam „gunđala“ pre nego što sam postala majka - a sada to isto radim Nemoj da soliš pamet o deci kada nemaš decu. Niti o odnosu roditelja. Niti kad d...
Hajde dosta sa izmišljenim depresijama, kako moja baba nije imala vremena da bude depresivna?! Vreme u kojem živimo je surova mašina, pa uvlači u zupčanike pokušavajući da te ...