Моја ćerka je ostala u drugom stanju sa 17 godina...

Razgovori koji su uključivali reč „mora“ su bili razgovori u kojima nikada nisam voleo da se nađem.

cerka-je-ostala-u-drugom-stanju-sa-17-godina.jpg

Iritirala me je ta zapovest reči „mora“, kao bestidni vladar koji uvek želi da bude po njegovom, mrzeo sam kada je moralo da se desi.

Bio je petak, listao sam jutarnje novine tražeći stranu na kojoj je sudoku. Bio mi je omiljeni. Moja supruga je pripremala obrok, a moja ćerka je silazila niz stepenice očajna zbog razgovora koji smo imali prethodnog dana.

Imala je 17 godina, bila je pametna i ispunjena devojka, nikada nismo imali problema sa njenim učenjem ili ponašanjem. Uvek je sve bilo u najboljem redu, sve dok pre neki dan nije došla kući u suzama, plačući, govoreći da je napravila veliku glupost – držala je test za trudnoću koji je, po svim pravilima, bio pozitivan. Ponovili smo ga i opet je dao isti rezultat. Moja 17-godišnja ćerka je bila trudna.

Da budem iskren, osećali smo se slomljeno kao roditelji, jer smo je dugo učili da poštuje sebe, da ne brza, da ne uskraćuje sebi život, jer po nekim pravilima te stvari dolaze barem nakon tinejdžerskog doba kao najlepšeg perioda u životu. Ali, neke stvari u životu se ne mogu sprečiti, ne možeš ih ni sakriti niti izbeći, jednostavno se dese.

Došla je mirno pored mene, gledajući me u oči, bila je hrabra za njene godine, dopadalo mi se što je bila takva. Prethodno veče je pričala o svadbi, o nekakvom prikrivanju sramote, ne znam ni šta je sve rekla, jer sam bio previše isfrustriran da bih razmišljao o čemu govori. Tog jutra je ponovo počela.

 „Kada ćete ga upoznati, treba odlučiti o mnogim stvarima?” pita ponovo stidljivim tonom.

„Kaži mi iskreno, da li je ono što si uradila bilo iz ljubavi i da li je tvoja odluka da se udaš, posle svega što se desilo, iz ljubavi? “ оdgovorio sam ljutito.

Čekam, nastao je muk koji je trajao i više nego što treba. Ćerka je plakala.

 „Znači, ne voliš ga... Onda zašto želiš da se udaš za njega? “ pitao sam zbunjeno.

„Ali šta će reći drugi, šta će pomisliti, ja ću ukaljati čast, moje ime, našu porodicu, šta će biti ako nema svadbe? Mora da bude svadba!“ vikala je uspaničeno, trudeći se da se ne onesvesti od mučnog razgovora.

 „U tvojoj situaciji jedino što moraš da radiš je da ne paničiš i da ne stvaraš nepotrebnu nervozu koja može naškoditi detetu. U životu ne treba da radiš stvari zato što tako mora. Iz ove drame treba da naučiš da budeš odgovorna jer sada nema nazad, ali to ne znači da zbog jedne greške treba da praviš još jednu. To dete ćeš roditi, pazićeš ga i izvešćeš na pravi put. Tako će biti zato što je tvoje ćutanje na moje pitanje samo potvrdilo da ti ne voliš tog čoveka.

Kao i svaka tinejdžerka željna novih iskustava, požurila si i uradila nešto za šta je možda prerano i uradila si ga na najgori mogući način, iako smo mnogo puta razgovarali, ali se događa, ne često, možda ne svima, ali se događa. To ne znači da ću ja dozvoliti svojoj ćerki da uništi svoj život brakom u kome neće biti srećna. Na taj način ćeš samo uništiti tri života.

Ja i majka ćemo ti pomoći za sve što treba, pa ukoliko detetov otac i ti posle nekog vremena smatrate i mislite da teba da budete u braku, tada neću imati ništa protiv. Ali, ti se nećeš udati zato što moraš. Znaš da mrzim reč „mora“. A šta durgi misle je nevažno. Ti si mi važna, važno je to nevino dete, važno je da budete srećni. Ovo ćemo prevazići, nije nešto najgore što može da se desi“.

Zagrlila me je i zahvaljivala milion puta. Ja sam je grlio i na taj način sam je umirio. Postoji milion devojaka u takvoj situaciji, ali nemaju sve sreću da budu shvaćene. Neće svaka od njih biti podržana od strane roditelja. Ne zna svaka od njih kako je biti roditelj ili u braku sa tako malo godina, a u današnje vreme ih ima sve više.

Ne znam kome su to dugovale, ali znam da ima devojaka koje žive nesrećno samo zbog toga što moraju, prinuđene od strane društva, od njihovih najbližih.

Mazio sam kosu svojoj ćerki i bio sam ponosan na odluku koju smo doneli. Nije bilo važno šta će reći drugi, ovako ili onako, u svakom slučaju će nas osuđivati. Meni je bilo važno da njih dvoje budu zdravi i srećni. Nikada ne bih menjao sreću svoje ćerke za mišljenje drugih. Jedini način da oni budu srećni je da budu pod mojom zaštitom, a ne da ih ostavim da se sami snalaze zbog jedne greške, koja mi možda nije najdraža, ali nemam ponos već imam hrabrost da je prevaziđem.

Snaga porodice se ističe u takvim teškim trenucima, bilo mi je mnogo drago što smo bili snažni. Setio sam se jedne rečenice koju je govorio moj deda, u životu mora samo da se umre, ni za šta drugo ne treba koristiti reč „mora“...

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

N. B. | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com

Možda vas zanima:

„Voli svoju ženu onako kako želiš da tvoja ćerka bude voljena.“ „Najbolja, ali verovatno i najteža stvar koju možeš da uradiš za svoju ćerku jes...
„Moja ćerka ima 29 godina i 0 dana radnog iskustva, ja je čuvam“, slušam i srce mi se kida Ona je predivna žena, zlato od čoveka i duša me boli kako njena ćerka može to da...