„Gospode, daj mi snage da preživim maturu svoje ćerke“

„Gospode, daj mi snage da preživim maturu svoje ćerke.“ Pre bih rekla da treba da ti da razum, ali dobro. Vi sve znate.

gospode-daj-mi-snage-da-prezivim-maturu-svoje-cerke.jpg

Nova godina, nove maturske proslave. Postoji li mesto na planeti Zemlji, osim Balkana, gde se ljudi tako mnogo potresaju zbog završetka srednje škole? Iako nije obavezna kod nas, ipak je, uz veoma mali broj izuzetaka, skoro SVAKO završi.

Pa šta tačno slavimo?

Normalan svet slavi prirodnu lepotu, mi još uvek ne možemo da se zasitimo veštačkog potamnjivanja tena, veštačkih noktiju, trepavica, usana i nadogradnje kose.

Zavisni od materijalnih stvari, od prekomernog trošenja para, od pustog „kako će se obući drugi i šta će reći o meni“, ponovo se pada u zamku maturskih proslava.

To su mini svadbe. Trešti muzika, igra se po stolovima, meša se, lepe se pare. Svadba bez neveste. Veliki je to uspeh, momak završio srednju školu. Ja i još 99 budala smo došli da  je „ispratimo“ na proslavu na kojoj će moći da „rokne“ prvo alkoholno piće jer je punoletna.

Šalim se, naravno da je mnogo ranije probala alkohol, kao i ostali iz generacije, da se sad ne lažemo.

A na maturskoj proslavi nije dozvoljeno služiti alkohol, jer nisu svi punoletni. Kakav paradoks i smejurija, prava slika našeg društva. Sve sama pravila, ali uživamo da ih kršimo.

A možemo li da prekršimo ta novokomponovana pravila koja se odnose na jednu matursku proslavu? Da li postoji mogućnost da se maturanti oblače fino, skromno i normalno?

Mogu li devojke da liče na ono što zaista jesu – devojčice, umesto na strašila sa napumpanim ustima, noktima od 5 centimetara, na zagipsane torte sa 16 slojeva šminke?

Mogu li momci da smanje svoja očekivanja i potragu za brendiranim farmerkama i patikama koji koštaju kao dve plate njihovih majki?

To je naša takmičarska arena – ko se skuplje obukao i ko se gde našminkao. Ko će gde da proslavi (strogo izvan kuće) i koliko se sakupilo gostiju i para.

Postoje li normalni i skromni ljudi koji proslavljaju bez pompe i cirkusa? Pa šetnje po susednim državama, odeća nije mogla da se nađe kod nas.

Ma kod nas nema prodavnica ni za lek, dobro niste otišli i na drugi kontinent da biste se doterali za maturu, toliko ste jedinstveni. Pola vas ne zna 2 i 2 da sabere i crkli biste gladni da mama nije kući da vam namaže nešto na hleb.

Ali, ja ne krivim vas. Vi ste najmanje krivi u ovoj priči. Tu su ljudi koji vas podržavaju u ovom blesavom ponašanju. Koji se navodno ne slažu sa vama, ali će potajno prevrnuti nebo i zemlju da bi zadovoljili vaše hirove.

To su vaši roditelji. Oni su najveći krivci što vas nisu vaspitali na vreme, što vas nisu usmerili u životu, što lajete na zvezde, što ste razmaženi, raspekmeženi i nemate ni najmanju ideju kako izgleda realnost koja vas očekuje posle te glamurozne proslave.

Sve normalne roditelje i decu, koji tačno znaju gde i kako živimo, koji čvrsto stoje na zemlji i ne paraju nosem nebo, koji imaju razuma i rado bi pare od proslave maturske večeri donirali nekom bolesnom detetu i koji bi se zadovoljili i skromnijom proslavom, sa zadovoljstvom vas pozdravljam i nadam se da vas ima.

U stvari, molim se da vas ima. Mora da vas ima, jer u protivnom nada umire tu.

Vi drugi koji se molite da vam bog da snage da pregurate maturske proslave svojih prinčeva i princeza, nadam se da će vam je dati.

I dovoljno dijazepama i niske kamatne stope za vraćanje dugova u ime najvećeg praznika u životu – njenog visočanstva MATURE.

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

(O)Milena | CRNOBELO.rs / foto: unsplash.com

Možda vas zanima:

Za žene koje se bore sa rakom – jake ste, božanstvene, od vas treba da se uči kako se voli život Živite potpuno običan, normalan život. Posao, kuća, porodica, muž, deca, dom. Ru...
Nikada neću postati kao moji roditelji! - Ja sa 35: Aman više sa bojlerom, sve vreme je uključen! Ja sa 15: Izlazim. Ne znam gde i ne znam sa kim. Aman, dokle ćete me ispitivat...