Šta se dešava kada eksplodira nuklearna bomba i može li da se preživi?

Nuklearne bombe su možda najrazornije oružje koje je napravio čovek i mogu da ubiju hiljade ljudi u sekundi. Pa nije ni čudo što nas podilazi jeza od pomisli na nuklearni rat.

Ali šta se tačno dešava prilikom eksplozije nuklearne bombe i kakve su posledice?

Koliko je nuklearnih bombi do sada detonirano?

Od prvog testiranja nuklearne bombe 1945. godine, do danas je izvršeno više od 2.000 testiranja ovog oružja.

Ovi testovi se vrše na teritorijama daleko od naseljenih mesta i u kontrolisanim uslovima. Do sada je nekoliko zemalja izvelo probe nuklearnih bombi, od kojih Sjedinjene Države imaju najviše - oko 1.000.

Najveću detonaciju nuklearne bombe izveo je Sovjetski Savez 1961. godine.

Bomba, poznata kao „Car“, prvobitno je trebalo da bude mnogo jača, ali nakon što su naučnici utvrdili da bi posledice mogle da budu katastrofalne, njen kapacitet je smanjen na 50 megatona.

Poređenje veličine eksplozija nekoliko nuklearnih bombi i njihove jačine u megatonama

Poređenja radi, eksplozija bombe Car bila je 3.800 puta jača od bombe koja je detonirana u Hirošimi tokom Drugog svetskog rata.

Pored testova, nažalost, čovečanstvo je bilo svedok i dva bombardovanja nuklearnim bombama na naseljena mesta – Hirošimu i Nagasaki u Japanu tokom Drugog svetskog rata.

Pustoš koji je izazvana je odličan pokazatelj razorne moći ovog oružja. Iako se do danas raspravlja o broju žrtava, stručnjaci veruju da je u eksploziji u Hirošimi poginulo oko 140.000 ljudi, dok je u Nagasakiju poginulo 74.000.

Jedine zgrade koje su izdržale eksploziju u Nagasakiju, 800m od centra - napravljene su od armiranog betona

Pretpostavlja se da su još hiljade ljudi koji su u početku preživeli eksploziju izgubilo život od radijacije koja je posledica ovih eksplozija.

Kako ovo oružje funkcioniše, šta ga čini tako zastrašujućim i da li postoji mogućnost preživljavanja nuklearne eksplozije?

Kakve nuklearne bombe postoje?

Postoje dve „glavne“ vrste nuklearnih bombi – atomske i hidrogenske. Atomske bombe crpe energiju iz reakcije poznate kao nuklearna fisija, dok hidrogenske bombe crpe energiju iz nuklearne fuzije.

Replika bombe koja je detonirana u Hirošimi

Kako funkcionišu nuklearne bombe?

Kao što smo napomenuli, nuklearne bombe koriste ili fuziju ili fisiju, a da biste bolje razumeli ove reakcije, morate da znate nešto o sastavu atoma.

Svaki atom se sastoji od protona, neutrona i elektrona. U središtu atoma je jezgro gde se protoni i neutroni nalaze veoma blizu jedni drugima. Elektroni se, međutim, kreću po jezgru u takozvanom elektronskom oblaku.

Jezgro protona i neutrona većine elemenata je generalno stabilno. Elementi čiji je jezgro nestabilno nazivaju se i radioaktivnim – njihovo jezgro se postepeno raspada i oslobađa čestice i zrake, sve dok se ne stabilizuje i ne pretvori u stabilno jezgro sa drugim atomskim brojem (atomski broj je zapravo broj protona u jezgru).

Kada dođe do fisije, atomsko jezgro velike mase se deli na manje delove, odnosno na lakša jezgra. U toj reakciji ponekad se oslobađaju neutroni i fotoni, kao i velika količina energije.

Fisija se javlja spontano, ali u nekom jezgru može da se indukuje. U nekim elementima, kao što su određeni izotopi uranijuma i plutonijuma, fisija oslobađa neutrone koji započinju lančanu reakciju i stvaraju eksploziju.

Fuzija je zapravo obrnuta reakcija od fisije – kada su izloženi ogromnim temperaturama i pritiscima, neka lakša jezgra mogu da se spoje u teže jezgro, istovremeno oslobađajući mnogo energije.

Ukratko, ovo su reakcije koje koristi nuklearno oružje.

Šta se dešava tokom nuklearne eksplozije?

Postoje nuklearne bombe različite moći, ali svima je jasno – ako ste blizu mesta detonacije, to znači sigurnu smrt.

Na primer, ako se radi o bombi sa snagom približnoj onima u Hirošimi i Nagasakiju, odmah nakon detonacije uništiće sve u radijusu od oko 800 metara, a oko 50% ljudi u radijusu od oko 3,2 km neće preživeti.

U Hirošimi, bomba je uništila skoro sve u krugu od 1,6 km.

Uzrok smrti biće visoka temperatura, ogroman pritisak koji oslobađa bomba, ali i rušenje objekata u tom radijusu.

Oni koji su bliži centru eksplozije suočiće se sa opekotinama zbog visokih temperatura, a do privremenog slepila može doći zbog svetlosti koja se oslobađa.

Šteta koja bi nastala nuklearnom bombom od 100 kilotona (bomba iz Hirošime imala je oko 15 kilotona, a ona u Nagasakiju oko 20)

Radijacija posle eksplozije

Posle same eksplozije, radijacija je druga najveća pretnja od bombe.

Radijacija je najjača odmah posle eksplozije, ali dobra vest je da se onda brzo smanjuje. Radijus na kojem će se proširiti radijacija od eksplozije zavisi od snage bombe.

Sedam sati posle eksplozije radijacija će biti smanjena na 10% prvobitne količine, a posle 48 sati smanjiće se na 1%.

Ali biće i dosta nuklearnog otpada posle eksplozije – najčešće radioaktivne prašine i pepela – koji će postepeno padati na zemlju i izazivati radioaktivno zagađenje.

Oni koji prežive eksploziju, ali su potom izloženi ovom nuklearnom ili radioaktivnom otpadu, mogli bi da se suoče sa mnogim zdravstvenim problemima kasnije u životu.

Ekološke posledice detonacije

Radioaktivni otpad može da se raznese vetrom i zagadi zemljište i vodu, kao i životinje i biljke koje koristimo za ishranu.

To može povećati rizik od raznih bolesti, kao što su rak, ali i mutacije i svakakvi poremećaji kod ljudi.

Radijacija iz nuklearnog otpada može trajati decenijama.

Međutim, prema slučaju u Hirošimi i Nagasakiju, vremenom radijacija nestaje – danas su oba grada bezbedna za život i u njima nema opasnog nivoa radijacije.

Da li i kako može da se preživi nuklearna eksplozija?

Nadamo se da više nikada nećemo morati da budemo svedoci bombardovanja nuklearnim oružjem, ali je ipak dobro znati šta se može preduzeti u ovakvim trenucima.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD ima nekoliko saveta:

Ako ste blizu eksplozije, okrenite joj leđa i pokrijte oči da biste ih zaštitili. Preporučljivo je leći na zemlju sa licem okrenutim nadole i rukama postavljenim ispod tela. Ostanite u tom položaju dok ne prođe vrućina, kao i dva udarna talasa (shockwaves).

Ako ste napolju kada dođe do eksplozije, odmah pokrijte nos i usta maramom ili bilo kojom tkaninom. Pokušajte da istresete prašinu sa sebe (bez otkrivanja nosa i usta). Brzo nađite sklonište, na primer podrum, a zatim skinite odeću u slučaju da na noj ima radioaktivnog otpada. Takođe je poželjno tuširati se sa puno vode.

Ako ste u kući, dobro zatvorite sva vrata i prozore  dok ne prođe oblak sa radioaktivnim otpadom.

U takvom scenariju svakako će postojati preporuke i saveti vlasti koje bi trebalo poštovati.

Spirova S. | CRNOBELO.rs / Foto: Wikipedia, BBC