Osobine toksičnih roditelja koji nesvesno uništavaju život svojoj deci

Psiholozi i eksperti za dečije ponašanje mogu da pomognu u vaspitanju time što prepoznaju razliku između nezahvalnog deteta i deteta koje je žrtva toksičnog uticaja.

Ponašanje i postupci roditelja mogu značajno da naštete detetu tako što će zauvek ostaviti trag.

Naravno, vaspitanje deteta je težak zadatak i ne treba da se osuđuje, ali dobro je da se pomogne kako bi svaki roditelj znao da li i gde greši.

U nastavku pogledajte kako izgleda ponašanje toksičnih roditelja koji utiču na dečiju psihu:

Plaši me se, ali me voli

U toksičnoj porodici deca znaju kada su im roditelji neraspoloženi samo po zvuku ostavljanja ključeva ili po načinu koračanja.

Ova deca žive u stalnom strahu, a roditelji se vređaju ako se njihovo ponašanje tretira sa sumnjom.

U takvom slučaju deci govore „Ja radim sve za tebe, a ti mi tako nezahvalno vraćaš.“

Mora da se nosiš sa problemima odraslih, ali nemaš prava!

U toksičnim porodicama roditelji vole da dele obaveze sa decom, da im prenose probleme i da ih suočavaju sa njima.

Deca su primorana da slušaju probleme roditelja, da se prilagođavaju komplikovanim situacijama i da se stavljaju na mesto roditelja, ali na žalost, nemaju pravo da iskažu svoje mišljenje, niti ih smatraju za odrasle kada treba da donose odluke sami za sebe.

Budi najbolji, ali ne zaboravi da nisi ništa posebno

Narcisoidni roditelji žele da im deca budu na najvišem nivou, ali kada postignu neko dostignuće ne znaju da ih pohvale za to, već mogu da im sruše snove tako što ih vide kao razočaranje za roditelje.

Otvori mi se, ali se ne čudi ako te ismejavam

Ovi roditelji decu teraju da budu iskrena sa njima i ponekad čak čine da se osećaju krivima jer ne dele svoja osećanja.

Kasnije, te informacije zloupotrebljavaju protiv deteta na dva načina:

• Komšije, rođaci i prijatelji su već upoznati sa situacijom deteta, a roditelji ne vide ništa loše u tome.
• Dete roditeljima daje mogućnost da mu se podsmevaju, da daju sarkastične komentare i da ono što znaju zloupotrebljavaju u drugim situacijama u svoju korist.

Nisi dobar/a, pa se ne trudi da postaneš nešto bolje

Što je samopouzdanje deteta manje, to je lakše da ga kontrolišete. Toksični roditelji veoma često komentarišu izgled deteta jer je to najranjivija tema.

A, ako dete nema očigledne nedostatke, oni će ih izmisliti ili će mu pripisati sopstvene tako što će mu nabijati komplekse.

Prati moje instrukcije, ali me ne krivi ako ne uspeš

U ovom slučaju roditelji decu tretiraju kao objekte – prave planove za njih i očekuju da ih deca u potpunosti slede. Ali, ne brinu se za posledice i ako nešto krene naopako ne krive sami sebe.

Prihvatate našu pomoć, ali nas ne iskorišćavajte

Ovaj tip roditelja je onaj koji se nameće deci i nudi im nešto bez čega u suštini mogu, ali ne prihvataju odbijanje.

Onda, deca pomišljaju da ne treba da ih odbijaju da se ne bi uvredili, pa prihvataju pomoć i nude nešto za uzvrat.

Ali, u ovakvim situacijama nema srećnog kraja, jer će ih roditelji uvek podsećati na „uslugu“ koju su im učinili.

Deca se pretvaraju u zatvorenike na dva načina:

• Ako odbiju pomoć – deca misle da je nekulturno odbiti nekog bliskog kada nudi pomoć
• Ako prihvate pomoć (iako im nije neophodna) – biće večni dužnici i moraju „živeti za njih“

M. M. | CRNOBELO.rs / foto: clker.com