„Hajde da sakupimo po 1000 dinara od svakog deteta i da kupimo poklon učiteljici – Da nećete tim novcem kuhinju da joj kupite?“

Zapovest glasi: Ne prizivaj ime gospoda uzalud, ali čovek prosto ne može da se odupre gomili gluposti u jednoj zemlji zvanoj Srbija, a da deset puta dnevno ne kaže: Gospode Bože!

hajde-da-sakupimo-po-1000-dinara-od-svakog-deteta-i-da-kupimo-poklon-uciteljici-da-necete-tim-novcem-kuhinju-da-joj-kupite.jpg

Oprosti im, ne znaju šta rade. Prošao je još jedan 8. mart čiju poentu i dalje apsolutno niste naučili.

Predlažem da se zakonom zabrani kupovina poklona vaspitačicama, učiteljicama, nastavnicama i profesorkama. Da dodam – zakonom da se zabrani kupovanje skupih, ogromnih, megalomanskih poklona, koji su još jedan nepotreban, izveštačen pokušaj da se pridobije njihova naklonost i da pokažete koliko su vam duboki džepovi.

Ne mogu da se načudim. Danima se dogovara i raspravlja po Viber grupama šta da se kupi učiteljicama za praznik.

Ideje tipa – hajde da sakupimo po 1000 dinara od svakog deteta za dve učiteljice pojedinačno... znači 2000 za obe. Šta ćete to da kupite učiteljicama – kuhinje za kuću? Polovni auto? Usisivač u kombinaciji sa mikserom, sokovnikom i blenderom? Nov mobilni telefon?

Da li ste svesni kolika je minimalna plata u našoj državi i koliki broj ljudi radi čak i za manje od minimalca? Kolika je dnevnica radnicima? Shvatate li koliko mnogo para tražite da odvoje ovi roditelji, sa ciljem da se učiteljici kupi skupa tašna, skupa penkala, skup sat?

Dokle ćete bre, ljudi, dokle ćete glumiti nadmenost, dokle sa ovakvim bizarnim idejama? Vaša očajna potreba da se uvlačite prosvetnim radnicima ovakvim niskim pokušajima, tera me da se smejem dok ne zaplačem od bola. Vaš snobizam kojim želite da se predstavite svetu kao veliki, kulturni građani, patetičan je pokušaj da maskirate ništavnost duše koju nosite u grudima i praznu glavu na ramenima.

Toliko želite da vaše dete bude glavno u učionici, centar sveta i univerzuma? „Eto, kupili smo tako lep i skup poklon zato što sam ja dala ideju, ja sam se potrudila da sakupimo više novca, a moja Elena nije pohvaljena pred celim odeljenjem i nije dobila glavnu ulogu u predstavi…“

Pa da je samo 8. mart jedini dan kada vas spopadne ovakvo ludilo. Ovakvi ste tokom cele godine. Za Novu godinu. Za nastavnicin rođendan. Za kraj godine.

Vi ste kupili i pročitali sve knjige unapred. Vi sa vašim detetom imate 10.000 vanškolskih aktivnosti. Vi se prijavljujete i volontirate za sve i svašta što je povezano sa školom. Vi ste od onih koji se pozdravljaju i grle i ljube sa učiteljicama, idete na kafe i hvalite ih dok vam se usta ne osuše.

Mislite li da je ovo način da vaše dete postane uspešno u životu?

Naravno, uvek se u grupi izdvoji barem jedan normalan roditelj koji je protiv ovakvih budalaština. On je obeležen kao „crna ovca“, etiketiran kao nemaran roditelj, „onaj koji mrači“, „hejter“, stipsa, nezainteresovan.

Da mogu, drugi roditelji bi ga razapeli, tog izdajnika koji je odbio da da 1000 dinara za poklon za učiteljicu uz objašnjenje da je ideja nepotrebna i bezumna. I da je to mnogo novca. „Nek je proklet, sreća i uspeh dece nemaju cenu.“

Ako mislite da se sreća i uspeh dece postižu kupovinom skupih poklona učiteljicama, vozite pravo u propast. A deca su na zadnjem sedištu sa vama.

Taj jadni usamljeni roditelj bori se protiv vetrenjača, prepušten sam sebi, bez ičije podrške. Pitam se kako u grupi od 30 roditelja on nema niti jednog saveznika? Kada ste svi kolektivno izgubili zdrav razum?

Da li imate život i van ovih gluposti? Kako možete da odvajate toliko vremena, energije i novca na ovakve stvari? Kako je moguće da ste ubeđeni da ste u pravu i da ocrnjujete druge koji ne žele da učestvuju u ovakvim besmislenim planovima?

Šta se desilo sa skromnim, simboličnim poklonima? Šta se desilo sa poklonima koji imaju smisla, koji kriju ljubav i poštovanje, sitnicama koje će te podsetiti na važnost toga dana?

Cvet, čokolada, knjiga... zašto poklon mora da bude ogroman, nepromišljeno skup? 

U to nam se pretvorio život. Pokloni su postali veliki i skupi, a ljudi jeftini i mali.

©CRNOBELO.rs Zabranjeno preuzimanje i kopiranje. Krađa autorskih tekstova kažnjiva je zakonom.

Autor: (O)Milena | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com

MOŽDA VAS ZANIMA:

loading...

Možda vas zanima:

Priče iz hotela – četvrti deo Juče sam bila prepuštena sama sebi, što bi se reklo, sve je spalo na moju „grbač...
Otvoreno pismo mojoj trudnoj prijateljici: „Bićeš predivna majka“ Za prijateljice koje očekuju dete i uplašene su, za prijateljice koje ne znaju š...
„Prodavačice lažnih iluzija“ - Zašto više ne pratim modne blogerke? Pre nekoliko godina ozbiljno sam se navukla na grupu modnih blogerki koje su sva...