Da li da platim račune ili da kupim nove cipele - pitanje je sad

Stalno čitamo mnogobrojne motivacione citate i priče koji nam daju savete kakao treba da živimo bez mnogo brige. Da ne ostajemo zarobljeni u prošlosti, da ne budemo opsednuti budućnošću, jer mi postojimo sada i ovde i važan je samo sadašnji trenutak.

da-li-da-platim-racune-ili-da-kupim-nove-cipele-pitanje-je-sad.jpg

A u njemu imaš moć da uradiš sve što hoćeš, samo ako to zaista želiš. U principu, svi ti tekstovi i saveti nas ohrabruju da rizikujemo, a da ne razmišljamo mnogo o tome, kao da postoji neko drugi ko će očistiti nered iza nas ili rešiti sve probleme zamahom magičnog štapića.

Ne brini, kupi cipele ako ti to predstavlja zadovoljstvo. Bezobrazno su skupe, ali ti ih zaslužuješ, zar ne? Nemoj mnogo da razmišljaš šta ćeš da kuvaš za ručak, idi u restoran, naruči sve što ti duša želi, pa jednom se živi, zar nije tako? Ne zatvaraj se u kuću za vreme vikenda, vikendi su stvoreni za izlaske u grad, za odlazak u Beč u šoping, za šetnju Budimpeštom, za mentalni odmor u nekom Wellness ili Spa centru.

I tako nekako se ohrabrujemo i provlačimo karticu bez imalo griže savesti. Ignorišemo finansijske posledice kao da je to tamo neka stvar koja se zaključava u najskriveniju fioku, a ključ se baca negde gde ga nikada nećeš naći.

Ali, taj ključ pronalazi tebe. Dolazi u vidu kamata, poziva iz banke da uplatiš rate. Najstrašniji je dolazak u vidu izvršitelja. Kao da sami đavo dolazi po svoje.

Sada ti više nije stalo do novog para sjajnih cipela, muka ti je i od same pomisli na hranu koju si pojela u onom izvikanom restoranu i preplatila je kao da je od suvog zlata. Nisu ti nikakva uteha ni šoping, ni odmor, ni sve šetnje po inostranstvu.

Ne možeš da platiš račune krpicama, potrebne su ti pare. Pare koje nemaš, jer si potrošila ne samo platu, već i dve zamišljene plate koje ti je „poklonila“ banka. Gledaš minus u banci i hvataju te strava i užas.

Kad li sam potrošila tolike pare?, pitaš se.

Stiže te haos, nemaš rešenje. Počinješ da lupaš glavom i nastupa trenutak dugo odlaganog kajanja. Kakva korist od svih tih lepih stvari, kad ne možeš mirno da spavaš? Naravno, sva ta zadovoljstva su te za trenutak usrećila, ali su ti na duge staze donela samo brige i bedu.

Svi se mi lomimo oko toga - da li da sedim kući ili da izađem u grad, da li da kupim još jedan par cipela? Da li ću i ovu zimu provesti u starom kaputu, i zašto da ih nemam u 3 različite boje?

I svako voli da kupuje, svako voli da ima, da uživa. Ali, ono što nikako ne mogu baš svi da nauče je to da se treba ispružiti samo onoliko koliko si dugačak. Svoje spokojstvo uzimamo zdravo za gotovo.

Potcenjujemo moć svoje savesti koja će kasnije da nas grize kao crv koji buši jabuku iznutra, sve dok ona ne istruli.

Svi se mi dvoumimo između toga da li da trošimo pare na zadovoljstva ili da prvo izmirimo račune i kupimo sve ostalo što nam je neophodno.

Ja glasam za ovo drugo. Možda to i nije neki glamurozan i avanturistički život, ali barem znaš da te neće proganjati bankari, lihvari i izvršitelji.

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

(O)Milena | CRNOBELO.rs

Možda vas zanima:

Ne, nisi mi drugi, to je najgluplje pitanje koje možeš da postaviš Priznajte da ste bar jednom bile žrtva lošeg sastanka. Ali, od lošeg do LOŠEG im...