Sve sam dobijala zbog lepote - Sada mi ništa ne vredi ni da se skinem gola

„Prve komplimente na račun svog izgleda dobila sam u osmom razredu. Bila sam visoka i vitka. Imala sam savršenu figuru. U srednjoškolskim danima počela sam da se bavim manekenstvom. Oči i kosa su mi tamno kestenjasti. Naoružana šminkom, veštačkim trepavicama, visokim potpeticama i haljinom na sebi, izgledala sam opasno. Mnoge je bilo strah da mi se približe.“

Da li je lepota blagoslov ili prokletstvo? Sredovečna dama je podelila svoju emotivnu ispovest za časopis „The Cut“, otkrivajući kako joj je fizički izgled oblikovao život:

„Lepota mi je otvorila mnoga vrata. Nikada mi se nije desilo da odem na razgovor za posao, a da me ne prime na to radno mesto. Imam i fakultetsku diplomu, naravno, ali mislim da sam sve angažmane dobila zahvaljujući fizičkom izgledu. On je bio moja prednost u odnosu na druge kandidate.

Sa druge strane, doneo mi je i mnogo suza. Znate li šta je jedna od najgorih stvari? Kada si lepotica, druge žene te preziru iz dna duše. Zbog njih plačem celog života. Pri svakom pokušaju da se sprijateljim sa nekom ženom, osećala sam se kao dečko koji se trudi da je zavede.

Žene mi nisu verovale. Nisu želele da budem u blizini njihovih muževa. Mnogo puta me nisu pozivale na zabave, bez ikakvog objašnjenja. Pretpostavljam da su mislile: „Zar je važno da li ću povrediti njena osećanja? Sa takvim izgledom sigurno ima više od mene. Sudbina je na njenoj strani...“. Slično je i kada se rodiš bogat, pa ti niko ne veruje da osećaš istu bol. Ljudima je teško da se oslobode predrasuda.

Stalno sam se suočavala sa ženskom mržnjom. Kada sam se prvi put zaposlila, koleginice su se udružile protiv mene. Podmetale su mi poluprazne flaše alkohola ispod radnog stola, da bi izgledalo kako pijem u kancelariji. Dve su bile opsednute time kako da mi napakoste. Šefu su pričale laži o meni da bi me otpustio. Kada sam razgovarala sa pretpostavljenima, oni su mi jasno i glasno rekli: „Vidi, očigledno je da su ljubomorne. Zaista te mrze zbog toga kako izgledaš.“

Bila sam verena za muškarca koji je raskinuo našu veridbu jer je njegova snaha širila glasine o meni kod njegovih roditelja. Verovatno joj se po glavi motala misao: „Ja sam princeza u ovoj porodici, a ta žena mora biti eliminisana.“. Ne znam. Zapretili su mu da će ga ostaviti bez nasledstva ako ostanemo zajedno, pa je otišao. Slomio mi je srce. Kasnije, kada sam se udala za drugoga, prošla sam kroz pakao i sa zaovom. Blokirala me je na Fejsbuku i još uvek me nije pozvala ni na jednu porodičnu proslavu.

Za otpor koji prema meni kao prijateljici osećaju druge žene, definitivno je kriv moj atraktivni izgled. Dok sam bila mlađa, očajnički sam želela da imam prijatelj(ic)e, pa sam se zadovoljavala bilo čime.

Muškarci su mi bili odaniji prijatelji. Međutim, momci sa kojima sam se zabavljala često su znali da mi prigovaraju: „To je zato što samo žele da spavaju sa tobom“. Pa sam često razmišljala: „Žene me odbacuju. Muškarci samo žele seks sa mnom. Šta sam ja?“ Moj najbliskiji prijatelj bio je homoseksualac. On niti je bio ljubomoran, niti je želeo da spava sa mnom. To mi je možda jedino čisto prijateljstvo u životu.

Na ljubavnom planu, pak, nikada nisam imala problema. Frajeri su se sami lepili za mene. Ali, brzo bi mi dosadili i produžavala sam dalje. Trebalo je da budem ozbiljnija sa finim momcima. Sada vidim da bi mogli biti dobri muževi i očevi. A ja sam bežala od njih i nisam im odgovarala na pozive.

Kada pravim retrospektivu svog života, pitam se kakvu sam korist imala od lepote. Osim više radnih mesta i mnogobrojnih muškaraca, jesam li dobila još nešto? Bila sam neudata do 35. godine jer nisam imala želju da se za nekoga vežem. U jednom trenutku sam shvatila da ću, ako želim dete, morati to jednom da uradim. Razume se, tada više nije bilo svih onih finih momaka koje nisam uzimala za ozbiljno u dvadesetim.

 Moj suprug je bio poslednji pristojan tip. Doduše, imao je problem sa pićem, ali ga je u međuvremenu prevazišao. Jedno vreme nam nije išlo baš najbolje, pa sam razmišljala da li da ga ostavim. Međutim, nisam imala pojma kako da nađem novog partnera, jer nikada ja nisam morala da jurim muškarce. Uvek su oni mene osvajali. Znala sam da bih teško podnela odbijanje.

Sada sam ostarila. Retko se šminkam i povremeno imam višak kilograma. S obzirom na godine – dobro se držim. Ipak, za muškarce i sve mlađe od 40 godina, ja sam bukvalno nevidljiva. Ne vide me. Čak i da gola izađem na ulicu. Toliko je loše.

Evo ga tužni deo. Nije važno koliko ste bile prelepe u mladosti. Kada ostarite, postajete nevidljive. Možete i dalje da izgledate neverovatno, ali više nikoga nije briga. Niko vas ne primećuje. Čak me i sinovi ignorišu. Da ironija bude veća, danas sam starija, ali mnogo bolja osoba nego pre.

Mnogo sam propatila u četrdesetim. Dok sam odgajala dvoje dece, suprug se odao alkoholu, a moji roditelji su se razboleli i umrli. Zaista sam odrasla. Ali, što se tiče sveta? Ja sam izgubila svaku vrednost.“

M. A. | CRNOBELO.rs / foto: clker.com