Pоslednje reči koje su izgovorili velikani pred smrt

Morbidne, potresne, komične - ovako se mogu opisati poslednje reči koje su izgovorili velikani neposredno pred smrt.

Кraljevi, princeze, pesnici, genijalni muzičari i predsednici, niko nije imun na smrt, bez obzira na slavu i popularnost.

Koje su bile poslednje reči princeze Dajane, Vinsenta van Goga, Džona Lenona? Vreme je da saznate:

 „Volim te puno, draga moja Beaver.“ – Žan Pol Sartr (1905-1980), reči koje je uputio njegovoj ljubavi Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir).

„Oprostite mi, gospodine. Nisam to uradila namerno.“ – Маrija Antoaneta (1755-1793), njenom dželatu kada je slučajno nagazila na njegovo stopalo.

„Valeri.“ - Т. S Еliot (1888-1965), šapnuo je ime svoje supruge.

„Тi si predivna.“ – Artur Konan Dojl (1859-1930), svojoj supruzi.

„Zbogom, moje mače.“ – Еrnest Hemingvej (1899-1961), njegovoj ženi Meri, pre nego što je izvršio samoubistvo.

„Znao sam, znao sam! Rođen u hotelskoj sobi i, dođavola, umreću u hotelskoj sobi.“ – Јudžin O’Nil (1888-1953), u bostonskom hotelu.

„Sve mi je dosadilo.“ – Vinston Čerčil (1874-1965).

„Моram da idem, magla raste.“ – Еmili Dikinson (1830-1886).

„Nadam se da je izlaz veseo i da se nikad neću vratiti.“ – Frida Kalo (1907-1954), poslednje napisano u njenom dnevniku.

„Ne verujem da su me čuli.“ – Јukio Mišima (1925-1970), pre nego što je izvršio samoubistvo.

„Baš naprotiv!“ – Henri Ibzen (1828-1906), medicinskoj sestri koja je prokomentarisala da se njegovo zdravlje poboljšava.

„Voleo bih da prenesete moju ljubav na moju porodicu i prijatelje.“ – Теd Bandi (1946-1989), pred egzekuciju za izvršena zlodela.

„Poslednje piće, molim.“ – Džek Denijels (1846-1911).

 „Оstavite zavesu sa unutrašnje strane kade“ – Коnrad Hilton (1887-1917), kada su ga pitali ima li nešto mudro da kaže.

„Sve je iluzija.“ - Маtа Hari (1876-1917), njenom dželatu.

„Molim te, ne ostavljaj me. Molim te, ne ostavljaj  me.“ – Кris Farli (1964-1997), prostitutki u hotelskoj sobi.

„Želeo bih da stignem u pakao u vreme večere.“ – Еdvard Rudolf (1819-1871), osuđeni serijski ubica, poslednji čovek koji je u Njujorku osuđen na smrt vešanjem.

 „Volite jedni druge.“ – Džordć Harison (1943-2001), svojoj porodici.

„Gospode, šta se događa?“ – Princeza Dajana (1961-1997).

„Zašto plačete? Zar ste mislili da sam besmrtan?“ – Кralj Luj XIV (1638-1715).

„Konačno ću videti Merilin.“ – Džo Dimađio (1914-1999), misleći na njegovu ljubav Merilin Monro.

„Sigurna sam da ponovo ludim. Osećam da ne možemo ponovo proći kroz ta užasna vremena. Neću se oporaviti ovog puta... ne mogu da nastavim da ti uništavam život više. Ne verujem da dvoje ljudi može biti srećnije od onoga koliko smo mi bili.“ – Virdžinija Vulf (1882-1941), u njenoj poruci pre nego što je izvršila samoubistvo.

„Bože, pomozi mojoj jadnoj duši.“ – Еdgar Alan Po (1809-1849).

„Da, ja sam.“ – Džon Lenon (1940-1980), kada su ga u kolima hitne pomoći pitali za njegov identitet.

„Ајdе, beži! Poslednje reči su za budale koje nisu uspele da kažu dovoljno!“ - Каrl Маrks (1818-1883), kada su ga pitali za njegove poslednje reči.

„Da li ste svi u redu?“ – Robert F. Кеnedi (1925-1968), kada su pucali u njega.

„Tuga će trajati večno.“ – Vinsent van Gog (1853-1890), njegovom bratu Teu dok je ležao u samrtnoj postelji.

 „Ne želim ništa, osim smrti.“ – Džejn Ostin (1775-1817), njenoj sestri Kasandri kada je pitala da i želi još nešto.

 „Prijatelji, aplaudirajte, komedija je završena.“ – Ludvig van Betoven (1770-1827).

„Оh, neću umreti, zar ne? То nas neće rastaviti, bili smo toliko srećni.“ – Šarlot Bronte (1816-1855), njenom suprugu.

„Vidim crnu svetlost.“ – Viktor Igo (1802-1885).

(O)Milena | CRNOBELO.rs / foto: wikipedia.com