Majke kao naše ne proizvode se više, a mi smo samo njihove blede kopije

Sve mi koje imamo između 25 i 40 godina, verujem da imamo majke koje kao da su izlivene iz jednog kalupa. Strašno jake, a istovremeno i beskrajno nežne. Ne samo vrat na kojem stoji muška glava, naše majke su i glava i vrat i srce i bubreg. Naše majke su sve!

majke-kao-nase-ne-proizvode-se-vise-a-mi-smo-samo-njihove-blede-kopije.jpg

Alfa i omega, početak i kraj svake naše moguće priče. Naše majke su materija od koje su napravljeni snovi.

Neumorne su, neuništive, vredne i saosećajne do granice dečije naivnosti. Daleko od toga da su glupe, naše majke su prepametne, a najčešće stradaju zbog sopstvene dobrote i preterane posvećenosti. Za muža, kuću, decu, unučiće.

Uvek i svuda za sve druge, osim za sebe. Takve žene i majke više se ne „proizvode“. Nema ih. Naše majke su poslednja serija, a mi nismo ni bleda kopija njihovog odraza i njihove suštine.

Nas sve nešto boli. Sve nas nešto mrzi. Stalno smo neispavane, umorne, razmažene. Znate, mi imamo karijeru. Idemo na posao, zar to niste znali? I zbog prokletog posla mi nemamo život.

I kada dođe red da argumentujemo zašto prokleto ne možemo da se posvetimo nečemu, mi kao navijene uvek pričamo isto: Znate, majka mi je bila na poslu od 7 do 3 i nije imala mobilni na koji bi je stalno cimali i nije proveravala mejlove u 2 po ponoći.

Dobro. Da kažemo da to donekle i „drži vodu“. Ali tvoja majka, odnosno - naše majke su radile kući. Zaista je teško da se shvati, ali bile su domaćice. Danas to možda zvuči malo tužno, a nekome i podsmešljivo, ali nije. Za divljenje je.

Moja majka je sama premeštala nameštaj. Tata je ponekad ostajao zbunjen kada dođe kući s posla, pitao se da nije ušao u pogrešnu kuću.

Belele su veš, šile zavese, prale tepihe, pravile „generalke“ kuće. Mesile su kiflice, pravile domaće torte, kompote, ajvar i zimnicu. Pravile su nam rođendane kod kuće, pomagale sa domaćim zadacima, dolazile su da nas gledaju na priredbama i predstavama, interesovale su se za nas, postavljale su nam pitanja i zaista smo razgovarale.

I nisu se žalile, nisu kukale ili ih barem mi takve nikad nismo videle. Uvek na nogama, nasmejane i vedre, u gostima i kada im dođu gosti, u izlascima i na izletima, na slavljima i svadbama. I uvek bez izuzetka dostojanstvene, doterane ili malo sređene, barem sa karminom. I za to su imale snage. Ceo jedan ispunjen život za koji mi nemamo snage.

Čuvale su i tuđu decu, bdele su nad nama kada smo bili bolesni, bile su i majke i doktorke i psiholozi. I još uvek su, za našu decu. Opet u krug iz početka, opet vredne, opet od jutra do mraka, opet na nogama, i sve su to dočekale sa nekom novom snagom, novim elanom i osmehom. Žene.

Naše majke su žene. Mi smo još uvek izgubljeni, uplašeni, razmaženi i mrzovoljni devojčurci koji žele da se igraju kuće i doma. Naše majke su heroji, borbene, izdržljive, mentalno i fizički prejake u odnosu na našu krhkost u svakom pogledu. Ako smo trećina od onoga šta su naše majke, možemo biti ponosne.

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

(O)Milena | CRNOBELO.rs

Možda vas zanima:

Voleću te i sa novcem i bez novca, sve dok smo živi i zdravi Lako je da se voliš sa nekim kada imaš novca. Znam, reći ćete da ima mnogo onih ...
Supruga mi zakazuje seks jednom nedeljno. Osećam se kao sluga. Anonimni muškarac se požalio psihoterapeutkinji da nije zadovoljan svojim intimn...
Pismo za svaku ženu koja mrzi svoje telo Draga moja, nisam niti poznata glumica, niti neka slavna ličnost. Ja sam obična ...
Loading...
Loading...